Slučaj „iscelitelja” Alena Azrića i reiši pečurke (ganoderma lucidum)

 

 

Medicinska struka

Tokom meseca januara javnost je uzburkala vest o konfliktu između doktora Mome Jakovljevića, zamenika direktora KBC Dragiša Mišović, i takozvanog „iscelitelja“ Alena Azrića, javnosti predstavljenog kao doktora prirode medicine. Konflikt je nastao tokom zajedničkog gostovanja u jutarnjem programu televizije Pink, kada je Alen Azrić izjavio da on leči i da je izlečio na hiljade ljudi od kancera, uključujući i one u terminalnoj fazi, te da ima lek pod nazivom ganoderma lucidum odnosno reiši pečurke. Na ovo je Moma Jakovljevic reagovao burno, nazivajući sagovornika prevarantom i pozivajući tužilaštvo da reaguje.

Tada, na žalost, javnost ostaje uskraćena za bilo kakvo stručno mišljenje vezano za delovanje reiši pečuraka, pošto gospodin Jakovljević odlučuje da je bolje da se prepire sa Alenom Azrićem nego da snagom svog stručnog autoriteta informiše javnost o naučnim istinama.

Ovo se identifikuje kao prvi problem koji je i ranije demonstriran u bezbroj slučajeva, a to je nemogućnost autoriteta iz oblasti zdravlja da podele odnosno prenesu relevantna znanja građanima.

 

Mediji kao rasadnik

Iako su mnogi zahvaljujući ovom slučaju prvi put čuli za Alena Azrića, on je prisutan u medijima mesecima, ako ne i godinama, unazad. Gostovao je u najgledanijim rijalitijima, najrazličitijim emisijama, uključujući i njegova redovna gostovanja na nedeljnom nivou u, čini se, popularnom jutarnjem programu kod Šarapa i Dee. Alen Azrić je takođe u rijalitiju Parovi isterivao đavola.

Davanje neverovatnog medijskog prostora, odnosno medijske podrške, obezbedilo je Alenu Azriću vidljivost na osnovu koje može nekontrolisano da širi svoje metode i reklamira proizvode, bez obzira na to kako oni mogu uticati na javnost. Jedna od voditeljki najavljuje gostovanje Alena Azrića na sledeći način: „… U programu će direktno demonstrirati moć narodne medicine… Verovali u nju ili ne, ponekada su rezultati ovog lečenja neosporni.“

Ovo svakako nije prvi put da javnost Srbije opsedaju nadrilekari. Prisetimo se Čumaka, Lava Geršmana, Kleopatre i mnogih drugih, od koji su neki i krivično gonjeni. Za uspon ovih prevaranta mediji su svakako najzaslužniji.

Takođe, čini se da element istraživačkog novinarstva u potpunosti izostaje kada su ovi ljudi u pitanju. Naime, ostaje nejasno kakve je to tačno doktorske studije završio Alen Azrić, na kom tačno univerzitetu i kakav je status tog univerziteta. Potom, niko se nije ozbiljnije bavio takozvanim svedocima njegovih lekarskih uspeha, koje je dovodio u emisije, niti je iko razgovarao sa ljudima kod kojih su izostali očekivani efekti. Zapravo, niko nije tražio uvid u bilo kakve legitimne podatke…

 

Kancer u javnosti

Fenomen Alena Azrića takođe treba posmatrati u kontekstu mitologizacija kancera. Naime, građani ne poseduju dovoljno informacija o dominantom načinu nastanka kancera, varijacijama između vrsta kancera, različitim načinima lečenja, kao ni o stopama izlečenja ‒ dok su sa druge strane suočenim sa sve većom učestalošću kancera. Zbog svega ovoga kancer prate najrazličitiji mitovi po pitanju njegovog nastanka i širenja, od teorija zavere uperenih protiv Srba, preko posledica NATO bombardovanja, kontaminiranih prehrambenih namirnica ili pojedinih lekova, do naravno dubokog sujeverja.

 

Reiši gljiva

Na kraju treba odgovoriti na ključno pitanje ‒ da li reiši pečurka odnosno njeni ekstrakti utiču na kancer. Najrelevantnije je osloniti se na mišljenje Kohran organizacije (www.cochrane.org) koja okuplja vodeće stručnjake iz najrazličitijih grana medicinske nauke, koji obezbeđuju informacije iz oblasti zdravlja zasnovane na verovatno najrigoroznijim procenama podataka u svetu.

U analizu efekata reiši gljive je bilo uključeno pet relevantnih studija koje su okupile 373 subjekata.

Metaanaliza je pokazala da su pacijenti kojima je davana reiši pečurka u kombinaciji sa hemoterapijom/zračenjem bolje reagovali na terapiju (1,27 puta) u odnosu na osobe koje su samo primale hemoterapiju/radijaciju. Ipak, samostalna primena gljive nije pokazala rezultate.

Takođe, uključivanje reiši pečuraka u lečenje je značajno stimulisalo aktivnost imunog sistema kod subjekata, povećavajući vrednosti imunoloških faktora (CD4, CD3, CD8).

Aktivnost NK ćelija, za koje se pretpostavlja da su indikator samoobrane od kancera, je neznatno povećana.

Pacijenti koji su uzimali reiši su imali relativno bolji kvalitet života po završetku lečenja nego oni koji ih nisu koristili u lečenju.

Važno je napomenuti da postoje ograničenja u kvalitetu pregleda usled nedostataka izvodnih podataka nastalih na malim uzorcima, kao i zabrinutost povodom kvaliteta metodologije istraživanja. Takođe, svi ispitanici su poreklom bili Kinezi tako da efekti primene gljive ostaju nepoznati za druge grupe.

Zaključuje se da reiši treba primeniti samo kao podršku standardnoj terapiji.

 

 

m.a.p