Zašto je nemoguće imati preplanuli ten i mladalački izgled?

 

Nešto treba razjasniti jednom za svagda – bezbedno tamnjenje kože nije moguće.

Mnogima je nezamislivo da provedu godišnji odmor na moru bez preplanulog tena jer ipak se trenutno nalazimo u kulturnoj etapi koja ga glorifikuje, dok sa druge strane satanizuje znakove starenja kože za koje je, ironično, odgovoran baš taj preplanuli ten.

Ipak pred ljudima je u suštini jednostavan izbor, žele li da provedu nekoliko nedelja godišnje sa preplanulim tenom ili bi više voleli da održe mladalački izgled kože i do nekoliko decenija duže nego što je očekivano.

UV zračenje glavni je uzročnik pojave znakova starenja kože. UVA zraci prodiru u dublje slojeve kože gde oštećuju njene gradivne strukture kao što su kolagenska, odnosno elastična vlakna, ali i genetički materijal.

Dok se delovanje UVB zračenja oseća tako što koža „gori“, efekat UVA zraka neosetan je i samim tim vrlo podmukao.

Takođe, treba razumeti da je UV zračenje jasno klasifikovano kao kancerogeno jer izaziva mutacije kao i nespecifična oštećenja, dok u isto vreme inicira formiranje i promoviše razvoj tumora.

Sa druge strane, vrlo pozitivne, izlaganje suncu dovodi do sinteze vitamina D i endorfina u koži, što njegovo delovanje na ljudsko telo čini još kompleksnijim. Ipak, pomenute koristi mogu se ostvariti vrlo kratkim izlaganjem suncu gde neće doći do promene boje kože.

Ova promena boje nastaje kao odgovor tela na oštećenja izazvana UV zračenjem. Kako boja postaje jača, tj. ten tamniji, tako su i oštećenja veća. Ona su kumulativna, dubinska i uglavnom trajna, što u praksi znači da nema potpunog oporavka, a svako novo nezaštićeno izlaganje suncu samo vodi u dalje probleme.

Ovaj proces posebno je lukav i opasan pošto promene postaju vidljive tek decenijama kasnije, a karakterisane su pigmentacijom, borama, gubitkom elastičnosti kože, usporenom smenom ćelija, povećanom učestalošću kancera kože… Takođe, jednako važan, a često zanemarivan negativni efekat UV zračenja na kožu jeste potiskivanje aktivnosti imunog sistema kože gde se uzurpira izuzetno važan odbrambeni mehanizam koji se aktivira kao odgovor na prisustvo stranog antigena, smanjujući na taj način sposobnost kože da se brani.

Svako je gospodar svoje kože, ali bez obzira na izbor, treba se informisati o postupcima koji pospešuju ili sprečavaju dalja oštećenja koja su izazvana nezaštićenim produženim izlaganjem UV zračenju u jako kratkom vremenskom periodu, kao što je na primer godišnji odmor.

UV zaštita
Jedini način kako može da se obezbedi bezbedan boravak na suncu jeste adekvatna i rigorozna upotreba proizvoda za zaštitu od sunca. Ona podrazumeva negde oko 30 grama proizvoda za zaštitu od sunca za površinu celog tela, koji se nanosi na svaka dva sata kod konstantnog izlaganja suncu. Proizvod za zaštitu od sunca je stabilan samo tokom prva dva sata, potom brzo degradira i ne pruža adekvatnu zaštitu, stoga je ponovno nanošenje od izuzetne važnosti. Ovakvom upotrebom čak i niži zaštitni faktori (SPF 25-30) odlično štite od sunca te će promena boje kože biti minimalna kao i oštećenja. Potamnela koža neadekvatno je zaštićena koža koja je pretrpela oštećenja i ovde nema mnogo mesta za raspravu. Dodaci ishrani trenutno ne mogu da povećaju otpornost kože na sunce te takve navode treba zanemariti.

Visoko aktivna jedinjenja
AHA (alfa hidroksi kiseline) i BHA (beta hidroksi kiseline) kiseline ili retinoidi, odnosno aktivni oblici vitamina A, nisu kompatibilni sa produženim izlaganjem suncu iz dva ključna razloga: pre svega njihov mehanizam delovanja jeste takav da često povećava osetljivost kože jer se smanjuje njena otpornost uglavnom zbog istanjivanja spoljnog sloja koji ima zaštitnu ulogu. Sa druge strane, retinoidi su visoko oksidativni i foto-nestabilni tako da će izlaganje suncu učiniti molekule neaktivnim i povećati oksidativni stres na kožu.

Antioksidansi
Oni nisu stabilni pri direktnom svetlu. Brzo oksidiraju te ne samo da neće ispoljiti svoje antioksidativno dejstvo, tj. štititi u relevantnoj meri, već mogu da doprinesu dodatnom oksidativnom stresu. Zato ih treba koristiti pre svega noću i ispod proizvoda za zaštitu od sunca, jer se tada obezbeđuje pozitivan efekat na kožu. Ovde posebnu ulogu ima vitamin C u svom aktivnom obliku (kao askrobinska kiselina) čije delovanje pomaže pri uklanjanju nekih oštećenja izazvanih UV zračenjem.

Biljna ulja
Za ove supstance vezuju se najrazličitije tvrdnje koje su uglavnom prenaglašene, a to pogotovo važi za njihovu upotrebu prilikom izlaganja suncu. Naime, ukoliko se tada nanesu, dolazi do prelamanja svetlosti kroz ulje, što povećava izloženost kože te predstavlja dodatan faktor rizika za nastanak opekotina. Masti takođe oksidiraju pri direktnom svetlu, a produkti oksidacije masnoća imaju izraženo negativno delovanje na ćelije. Citrusna ulja (limun, limeta, grejpfrut, pomorandža…)  ili ulje bergamonta mogu da izazovu fototoksičnost i pigmentne anomalije te ih treba strogo izbegavati prilikom produženog izlaganja suncu kao i sve prirodne ili sintetičke mirise.

I finalno – oporavak
U cilju oporavka od povećanog izlaganju suncu neophodno je koristiti jedinjenja koja nisu osetljiva na svetlost te koja zaista mogu da pomognu oporavak kože. U procesu regeneracije akcenat treba staviti na hidrataciju, odnosno održavanje vlage kože i smirivanje upalnih procesa. Ovo se, pre svega, može ostvariti jedinjenima koja vezuju vodu kao što su: hijaluronska kiselina, glicerin, urea, beta glukani i drugo. Potom jedinjenja koja deluju kao fizička barijera te sprečavaju gubitak vode iz kože: različiti emolijensi, mineralno ulje, pčelinji vosak ili pak silikoni. Naravno tu su i umirujuća te regenerativna jedinjenja kao što su ekstrakt kamilice, zelenog čaja, aloje, ekstrakt ovsene kaše, niacin (B3), pantenol (B5), keramidi, holesterol i drugo. Pomenuta jedinjenja uglavnom su sadržana u proizvodima za negu kože sklone atopiji što je verovatno i najjednostavnija smernica kada su ljudi suočeni sa izborom.  Na kraju treba pomenuti peptide, aminokiseline poređane u specifičnim sledovima (sekvenci), koji imaju sposobnost da utiču na najrazličitije procese na ćelijskom nivou i tako aktiviraju proizvodnju kolagena, regulišu upalne procese, regulišu proizvodnju pigmenta ili pomažu u formiranju ekstracelularne matice kože. Kao, uglavnom, stabilni odlični su za upotrebu tokom produženog izlaganju suncu jer mogu da ostvare pozitivne efekte na kožu po uzoru na pomenuta, a manje stabilna jedinjenja.

TEKST JE OBJAVLJEN U AGUSTOVSKOM BROJU ELLA.

 

m.a.p