Mogućnosti za tretman proširenih pora

 

Pore su kolokvijalni termin koji se odnosi na vidljive otvore na koži u kojima su smešteni folikul odnosno koren dlake i prateća lojna žlezda. Biološka struktura pora genetski je određena. Ipak postoje varijacije u obliku, obimu i površini dok se vrlo ograničen broj studija uopšte bavi ovom pojavom. Manjak podataka predstavlja posebno otežavajuću okolnost pošto rezultira manjkom konsenzusa.

Najčešće se navode tri faktora uticaja kao što je to povećano lučenje sebuma/masnoće, oštećenja izazvana prekomernima i nezaštićenim izlaganjem suncu kao i debljina dlake.

Mnogi medicinski radnici pa i naučni radovi potenciraju vezu između proizvodnje sebuma, odnosno lučenja masnoće, i proširenih pora. Smatra se da povećana proizvodnja masnoće „ispunjava“ pore, otežava uklanjanje mrtvih ćelija kože gde dodatno dolazi i do oksidacije nakupljenog sadržaja pora.

Ipak, rad objavljen u Clinical, Cosmetic and Investigational Dermatology iz 2015. godine (PMCID: PMC4337418) višestrukim argumentima dovodi u pitanje ovo ustaljeno stanovište gde se zapaža: da sama učestalost proširenih pora kod masnih tipova kože ne predstavlja nužno uzročnost; takođe drugi radovi opisuju manju učestalost proširenih pora kod muškaraca u poređenju se ženama iako muškarci imaju veće lučenje sebuma. Isto tako, pore ostaju uglavnom konstantne tokom života, odnosno njihova vidljivost se ne smanjuje sa opadanjem proizvodnje sebuma koja se javlja od četrdesete godine starosti. Zatim, neke etničke grupe imaju znatno proširene pore, a najmanje lučenje sebuma u odnosu na druge grupe. Na kraju, uviđaju se različite metodološki problemi u studijama od nepristrasnosti do formiranja kontrolne grupe. 

Ovo su zaista jaki argumenti koje bi trebalo da uzmu u obzir pre svega stručni radnici i preispitaju svoje dosadašnje stavove. Iako se čini da proizvodnja sebuma nije dominantan faktor uticaja, svakako dovodi do povećanja vidljivosti teksture pora zbog prelamanja svetlosti kroz masnoću kao i refleksije svetlosti.

Sa druge strane, posebno su interesantni podaci koji govore o vezi između oštećenja arhitekture kože i proširenih pora. Koža zahvaćena foto-oštećenjem ima izmenjenu, oslabljenu strukturu elastičnih vlakana (gubitak elastičnosti), gubi svoju potpornu funkciju, a čini se da to dovodi do proširenja pora.

Do promena u elastičnim strukturama kože takođe može da dođe i zbog stvaranja ožiljnog tkiva usled različitih upalnih stanja, kako onog vidljivog golim okom tako i onog na mikronivou. U ovom smislu posebno je interesantna studija objavljena u International Journal of Cosmetic Science iz 2011. (PMID: 20646082) koja posmatra nivoe Insulinu sličan faktora rasta 1 (IGF-1). IGF-1 je medijator hormona rasta koji deluje na većinu ćelija organizma, izaziva njihov rast i deobu, a ima posebno značajno dejstvo na, između ostalog, ćelije kože gde utiče na razvoj i njihovo održavanje. Istraživanje je pokazalo da su promene u nivou IGF-1 u znatnoj korelaciji sa ukupnom površinom pora, potom odgovarajućim oštećenjima arhitekture kože i proizvodnjom sebuma. Razlika u nivoima IGF-1 čini se da dovodi do promena u normalnoj proliferaciji ćelija i tako utiče na proširenje pora. Ovi podaci čine se znatno stabilnijim i relevantnijim nego oni o uticaju proizvodnje masnoća na proširenje pora.

Kada govorimo o strategijama koje bi efikasno pomogle kad je reč o vidljivosti pora, tu je situacija prilično razočaravajuća – imamo samo preliminarne, podosta slabe podatke. Ipak, ako se uzmu u obzir procesi koji dovede do proširenih pora kao i mehanizmi delovanja određenih aktivnih jedinjenja i tretmana, mogu da se formiraju teorijske, ali ipak  značajno informisane strategije.

Na prvom mestu tu su zaštitne mere od stvaranja daljih oštećenja kože koja nastaju kao posledica nezaštićenog izlaganja suncu. Zaštita, odnosno prevencija starenja, najefikasnije se postiže redovnom upotrebom proizvoda sa UV zaštitnim faktorom, minimum SPF 30. 

Potom treba raditi na uklanjanju nastalih oštećenja i jačanju arhitekture kože. Najefikasnije jedinjenje u ovom smislu je direktni oblik vitamina A, odnosno retinoična kiselina (tretinoin), koji se izdaje po receptu dermatologa. Retinoična kiselina jedina ima suštinsko delovanje na višestruke faktore koji dovode do proširenih pora kao što je: stimulacija proizvodnje gradivnih struktura, regulacija upalnog odgovora, normalizacija proliferacije ćelija i znatno smanjenje proizvodnje sebuma. Retinol od 1% koji je dostupan u slobodnoj prodaji, predstavlja kozmetičku alternativu.

Hidroksi kiseline, odnosno voćne kiseline, i to AHA, BHA i PHA, kako one za kućnu upotrebu tako i one koje primenjuju dermatolozi, mogu da pomognu u rešavanju vidljivosti pora. BHA se najčešće koristi za odstranjivanje sadržaja iz pora usled manje molekulske veličine i afiniteta ka masnoćama, što omogućava spuštanje u poru gde se takođe pomaže odstranjivanje mrtvih ćelija. PHA pored eksfoliacije pozitivno utiče i na smanjenje crvenila. 

Tretmani koji utiču na poboljšanje arhitekture kože kao sto su laseri, kolagen indukciona terapija, odnosno popularno nazvan dermapen, kao i radio-talasi mogu da pomognu kad je o izgledu pora reč. Između ostalog, i izazivanje kontrolisanih mikropovreda koje, osim proizvodnje kolagena, takođe normalizuju IGF-1, odnosno IGF-1R. Ipak, treba imati na umu da su podaci preliminarni, a efekti uslovljeni stručnošću lica koje sprovodi tretman dok opšteprihvaćena standardizacija postupka izostaje te stoga ne treba očekivati previše.

 

m.a.p