“Istina” o osetljivoj koži

 

Ukoliko biste se pre samo 10 godina obratili stručnom licu sa problemom osetljivosti kože, gotovo niko vas ne bi uzeo za ozbiljno jer se stručna javnost uglavnom nije bavila ovim fenomenom. Usled porasta učestalosti različitih kožnih stanja koja se odnose na povećanu osetljivost kao i boljeg razumevanja načina na koji funkcioniše prva linija odbrane tela, u poslednjih 20 godina realizuje se znatan broj studija koje su rađene na populacijama u bar 20 zemalja sveta i na četiri kontinenta.

Podaci su jednom rečju – zapanjujući.

Naime, čak 70 odsto ispitanika izjasnilo se da ima osetljivu kožu, a imajte na umu da je reč o proseku vrednosti velikog broja obuhvaćenih studija. Ukoliko posmatramo samo ispitanike koji su se izjasnili da imaju umerenu i jaku osetljivost, to onda čini oko 50 odsto ispitanika, što je uglavnom vrednost koju prihvata najveći deo istraživača. Ovo znači da svaka druga osoba, bar u većem delu svetu, ima ozbiljan i čest problem sa povećanom osetljivošću kože. Osetljiva koža najčešće se definiše kao subklinički splet nevidljivih nadražaja, ali i reakcija koji čine svrab, peckanje, zatezanje, osećaj miljenja, pečenje kože pogotovo pri upotrebi kozmetičkog proizvoda, potom povećana toplota kože, sporadično crvenilo ili erupcije nalik bubuljicama, između ostalog. Ipak, kod najvećeg broja ispitanika osetljiva koža uglavnom se manifestuje bez jasnih, odnosno, vidljivih znakova kakve smo navikli da vidimo kod alergijskih reakcija ili dermatoza. Interesantno je da fenomen osetljive kože nije povezan sa dermatozama kao što su ekcem, psorijaza, rozacea i drugo, te ih ne treba mešati, bez obzira što pomenuta stanja uključuju i simptome osetljive kože. Ovi simptomi mogu se javljati u najrazličitijim intervalima i biti različitog intenziteta, a često su dugoročni, što dovodi do psihološkog opterećenja čime se narušava kvalitet života. Posebno je interesantno da se osetljivost kože javlja kako na licu, tako i na temenu i preponama, što i jeste često iskustvo čitalaca sa osetljivom kožom.

Mnogi radovi ističu veću učestalost osetljive kože kod žena nego kod muškaraca, ali kada su rađeni testovi osetljivosti u kontrolisanim uslovima, nije bilo znatnijih razlika, takođe, učestalost osetljive kože kod muškaraca je u konstantom rastu. Ovo se može objasniti promenama kulturnih obrazaca po pitanju maskuliniteta kao i boljom informisanošću o zdravlju, te spremnošću muškaraca da se njime bave. Takođe, čini se da je i seksizam imao ulogu u opstrukciji razvoja znanja kad je reč o osetljivoj koži koja se pripisivala lakovernim ženama čije stavove lako formira industrija. U radu iz 2006. godine jasno se uočava frustracija istraživača koji kažu: „Osetljiva koža je biološka realnost, a ne psihološka, niti je fantazija lakovernih žena“.

Pozicija ove kolumne, koja postoji u prostoru između podataka i iskustva korisnika, obezbeđuje uvid u različite fenomene koji ponekad nisu adekvatno prepoznati od stručne javnosti (pogotovo lokalne), kao što je to slučaj sa osetljivom kožom. Zato je svaki do sada objavljen tekst sadržao instrukcije o smanjenju mogućnosti iritacije kože. Pre nego što je osetljiva koža postala važna tema, ona je već naveliko bila u našem fokusu. Ova činjenica reflektuje vrednosti kolumne koje su, pre svega, potraga za istinom i zaštita interesa korisnika.

Pre nego se upustimo u strategije za menadžment osetljive kože, važno je da razumemo njene, bar teorijske, osnove. Naime, vodeća hipoteza o uzrocima povećane osetljivosti kože počiva na većoj popustljivosti straum korneuma (sloj kože koji je vidljiv okom), odnosno veličini i gustini određenih ćelija kože i mehaničkim promenama u njenoj barijeri koje omogućavaju da koža propušta različite iritanse iz spoljašnje sredine. Takođe, zabeleženi su i niski nivoi ceramida koji dovode do oslabljene barijerne funkcije i tako pojačavaju simptome osetljivosti. Uviđa se, takođe, i smanjen nivo vode u koži, povećan eritem (crvenilo) sa verovatno nekakvom vaskularnom komponentom, kao i pojačana senzorna inervacija. Novije teorije uvršćuju i promene u mirkobiomu kože koji iako predstavlja fascinantno područje istraživanja, ipak samo u začetku istraživanja i ostavlja minimalno mesta za intervenciju. Mnoge kompanije trude se da predstave istraživanja u ovoj oblasti kao revolucionarne mehanizme za poboljšanje kvaliteta kože, dok u realnosti tumaraju u mraku bez stvarnih mehanizama za modulaciju mikrobima usled njegove kompleksnosti.

Iz ovoga jasno uviđamo da kozmetički fokus menadžmenta osetljive kože treba da bude dvojak, ali de facto usmeren na barijernu funkciju i reaktivnost. Sa jedne strane, treba ukloniti ne samo najčešće iritanse, nego i jedinjenja koja nužno nemaju veliki potencijal za iritaciju, ali imaju sposobnosti da privremeno utiču na popustljivost kože. To su, pre svega, prosti alkoholi, ali i glikoli, najčešće propylene glicol i propadiol koji svi deluju tako što omogućavaju jedinjenjima da prodru u kožu kroz modulaciju njene barijere. Kod normalne kože ovo neće biti problem, ali kod osetljive koja već ima povećanu popustljivost, ovo predstavlja siguran put u kontinuiranu iritaciju jer povećanom popustljivošću jedinjenja za negu dolazi i do povećanja popustljivost iritanasa. Imajte na umu da dobar deo proizvoda sadrži ova jedinjenja i da se nalaze u svim cenovnim grupama. Ista je situacija sa fizičkim ili hemijskim plinizima, odnosno voćnim kiselinama koje će samo povećati osetljivost zbog njihovog mehanizma delovanja koji počiva na uklanjanju baš onog sloja kože koji ima problem, a isto važi i za veće koncentracije uree, odnosno za sve keratolitike. Profesionalni, odnosno dermatološki pilinzi, deluju nešto drugačije tako da nužno ne moraju da pogoršaju stanje osetljive kože. Takođe, sama koncentracija aktivnih jedinjenja u kozmetičkim proizvodima treba da bude znatno manja kod osetljive kože jer je popustljivost veća, pa uvek krenite sa najnižim dostupnim koncentracijama ili proredite upotrebu. Sa druge stane, upotreba proizvoda koji sadrže jedinjenja sa dokazanim visokim potencijalom za iritaciju prosto nije moguća kod osetljive kože. Tu, pre svega, spadaju parfemi, bez obzira da li su iz prirodnog ili sintetičkog izvora, kao i esencijalna ulja koja zajedno sa jedinjenjima za povećanje popustljivosti čine nepogrešivu formulu za aktiviranje povećane osetljivosti kože, ali i za alergijske reakcije.

Što se tiče oporavka i nege osetljive kože, tu pre svega treba da testirate da li vaša trenutna nega izaziva povećanu osetljivost kože, a to možete uraditi tako što ćete dve nedelje prestati da koristite sve kozmetičke proizvode, a potom postepeno uvoditi jedan po jedan na svaka dva dana, pomno prateći reakciju kože. Ukoliko se javi bilo kakva neželjena reakcija, isključite taj proizvod iz upotrebe. Iskustva čitalaca koji su imali ovakav pristup često su transformativna sa stanovišta oporavka, umirenja i komfora kože.

Kada uklonimo kozmetičke iritanse, važno je da se posvetimo jačanju barijerne funkcije kože, što se ostvaruje upotrebom hidrantnog proizvoda koji sadrži jedinjenja koja vezuju vodu, poput glicerina i hijaluronske kiseline, ali i dobre masnoće u koje spadaju različiti ceramidi, holesterol, slobodne masne kiseline ili buteri. Imajte na umu da ulja za negu kože nisu dobra opcija za njen oporavak iz više razloga koji su detaljno obrađeni u jedom od prethodnih tekstova. Takođe, regulacija iritacije, odnosno upalnog odgovora kože, takođe može da pomogne, što se postiže uz pomoć jedinjenja kao sto su niacinamide, odnosno vitamin B3, vitamin D, alantoin, bisobalol, različiti peptidi, polifenoli, glukoziti i drugo. Dobar, a jednostavan savet za navigaciju kroz kompleksno kozmetičko tržište jeste da se fokusirate na proizvode za reaktivnu kožu i onu sklonu ekcemu. Na kraju, imajte na umu da termini osetljiva, odnosno, vrlo osetljiva ili izrazito osetljiva koža nisu definisani nikakvom pravnom regulativom, već su kolokvijalne prirode, što praktično znači da svako može bilo koji proizvod da nazove proizvodom za osetljivu kožu, što se vrlo često i dešava. Šta više, česti su proizvodi koji sebe reklamiraju kao one namenjene osetljivoj koži, a da u sebi sadrže jedinjenja koja su nepomirljiva sa ovom namenom. Zato uvek čitajte sastav.

 

m.a.p