Probiotici – da, ne, mozda?

Probiotici – da, ne, mozda?

Odem kod svog lekara koji mi kaže: „Obavezno da uzmeš probiotike!“ Odem u apoteku gde me farmaceut pita: „Da li imate i probiotike?“ Stanem i zapitam se da li je probiotik možda novi vitamin C, odnosno nova ehinacea, odnosno đumbir, odnosno beli luk, odnosno kopriva, odnosno zeolit…, odnosno trend.

Kako bi uspešno obradili temu ekspanzije probiotika, pre svega treba da se pozabavimo mikrobiomom odnosno mikrobiotom. Mikrobiota je ekosistem mikroorganizama koji nastanjuju naš digestivni trakt. Kako bi se opisno demonstrirala intrigantnost ovog sistema, često se navodi kako ih ima 10 puta više nego ćelija ljudskog tela u kome se nalaze. Ipak, novije procene više govore o odnosu 1:1. Iako se za mikrobiotu zna dosta dugo, tek u poslednjih 10 godina imamo značajnija naučna saznanja, uglavnom zbog dva izuzetna projekta, MetaHit i Human Microbiome Project, koji objedinjuju izveštaje o mikrobioti kako bi se oni analizirali i unapredilo znanje iz ove oblasti. Uticaj mirkrobiote na ljudsko telo je višestruk, od razgradnje namirnica preko sinteze vitamima do odbrane domaćina. Odnosno, njeno delovanje je fiziološko, metaboličko, nutritivno i imunološko. Promene u zdravom sastavu mikrobiote se vezuju za patogenezu mnogih inflamatornih bolesti i infekcija. Takođe, postoje studije koje pokazuju potencijalnu vezu između kompozicije mikrobiote i gojaznosti, raspoloženja, sna, oporavka, hronične inflamacije ili ekspresije gena, između ostalog.

Pošto su promene u kompoziciji mikrobite povezane sa različitim oboljenjima, počinje se sa suplementacijom selektovanih vrsta mikroorganizama kako bi se stimulisali ili potisnuli određeni sojevi. Proizvode sa ovim dejstvom nazivamo probioticima: to su uglavnom kapsule koje sadrže različite vrste mikroorganizama, koji potencijalno mogu pozitivno da utiču na naše telo. Na prvi pogled sve ovo deluje logično, ali tu postoje različiti izazovi. Naime, mikrobiota svakog pojedinca je različita onoliko koliko i otisak prsta. Takođe je važno napomenuti da se uočavaju krupniji trendovi po pitanju geografskog podneblja i stila života, odnosno pre svega ishrane. Precizni podaci o tome koje sojeve sve treba selektovati i koliko ih treba individualno prilagoditi su tek u razvoju. Tako da na primer mojoj majci, ocu, drugu iz Amerike ili mojoj babi će biti preporučen isti probiotik, sa istim kulturama, kao i meni, dok su zdravstvene razlike između nas dramatične. Takođe, neće biti rađeni nikakvi testovi koji bi utvrdili do kakvih je promena u kompoziciji mikrobioma došlo. Sa druge strane, najčešće selektovane vrste, kao što su bifida ili lactobacillus, nisu one koje su adaptirane za život u digestivnom traktu, tako da će teško preživeti novu sredinu bez obzira na zaštitne mehanizme čija je funkcionalnost diskutabilna i/ili najčešće nedokazana za pojedinačne proizvode. Problem se takođe javlja kod broja kako sojeva tako i ukupnog broja mikroorganizama u probioticima koji su skoro uvek sušeni, što je druga reč za mrtve mikroorganizme. Na ambalaži probiotika se često navode doze od nekoliko milijardi mikrorganizama po kapsuli. Ali ako se prisetimo projekcija o ukupnom broju, onda ova doza u stvari predstavlja samo kap u olimpijskom bazenu, te je njen efekat vrlo diskutabilan. Važno je napomenuti da iako su pojedine studije pokazale pozitivne promene prilikom uzimanja probiotika, i dalje nisu razjašnjeni mehanizmi njihovog delovanja.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) navodi da je najveći deo zdravstvenih tvrdnji vezanih za probiotike neosnovan, odnosno da se dokazi za pojedine sojeve ne mogu automatski pripisati drugim sojevima ili njihovim kombinacijama, kao i da uzročnosti datog proizvoda sa pozitivnim efektima nije dokazana.

Ovi podaci su posebno važni u kontekstu formiranja neosnovanog narativa gde se probiotici guraju zdravim ljudima po uzoru na multivitamine, za koje danas znamo da, pre svega, nisu potrebni najvećem broju osoba ‒ dok je njihovo rekreativno uzimanje dokazano štetno! Važno je napomenuti da postoje oblasti (sa često nedovoljnim podacima) koje govore o mogućem pozitivnom učinku probiotika na astmu i atopiiski dermatitis kod dece, sindrom iritabilnog kolona, dijareje uzrokovane primenom antibiotika ili nekrotični enterokolitis… Za svako od navedenih stanja korišćeni su specifični sojevi mikroorganizama. Ipak, postoji efikasan i naučno potvrđen način kako da održavate ili oporavite svoj mikrobiom, a to je redovno konzumiranje kompleksnih ugljenih hidrata, uglavnom presnih namirnica, odnosno namirnica bogatih biljnim vlaknima kojima se mikroorganizmi hrane. Oko ovoga postoji apsolutni konsenzus. Na kraju, trenutno se radi dosta istraživanja u ovoj oblasti tako da ćemo verovatno uskoro imati više preciznijih informacija o probioticima.

m.a.p