Kiseline za negu kože

AHA/BHA/PHA

 

Svaki dan naša koža odbaci jedan sloj svojih ćelija. Ovaj proces naziva se deskvamacija ili eksfolijacija i predstavlja finalni deo kompleksnog sistema života ćelija. Ćelije kože nastaju u dubokim slojevima dermisa gde kod sredovečne osobe u proseku putuju 28 dana ka višim slojevima kože, tokom čega sazrevaju, odumiru i bivaju odstranjene. Ovaj proces igra važnu ulogu u ukupnom metabolizmu kože, zdravlju kao i estetici. Naime, usled različitih faktora kao što je to oštećenje kože izazvano prekomernim i nezaštićenim izlaganjem suncu, hronološko starenje, hormoni, izrazita suvoća kože, pa čak i neadekvatna nega mogu da poremete smenu ćelija. Zadržavanje ovih zrelih, mrtvih ćelija može da prouzrokuje sve: od umornog, odnosno sivkastog izgleda kože i veće vidljivosti teksture pora i bora, preko problema u funkcionisanju zaštitne barijere pa do učestalosti infekcija uglavnom u vidu akni kada bakterije ostaju zatočene zbog smanjenja deskvamacije. Hidroksi kiseline, popularno nazvane voćne kiseline, mogu da normalizuju odstranjivanje ćelija kože i tako pomognu njeno optimalnije funkcionisanje. Ovo su inače inicijalni efekti upotrebe kiselina obično vidljivi posle šest nedelja korišćenja kada koža izgleda znatno svežije. Ipak, produženom upotrebom kiseline mogu da proizvedu značajnije efekte sa stanovišta promene gradivnih struktura kože što im daje karakter antiaging jedinjena.

Kiseline mogu da stimulišu proizvodnju kolagena i glikozaminoglikana i tako povećaju gustinu kože, umanje bore i linije te poboljšaju njenu teksturu i tonus. Kiseline takođe mogu da pomognu pri uklanjanju hiperpigmentacija te tretmanu i prevenciji bubuljica. Zbog ovih karakteristika kao i svoje pristupačnosti postale su najzastupljenije anti-ageing jedinjenje u kozmetičkim proizvodima.

Sva zavidna delovanja kiselina uslovljena su tipom, koncentracijom, odnosno jačinom, načinom upotrebe kao i PH vrednošću, između ostalog, a kao i sva visoko aktivna jedinjenja, kiseline dolaze sa jasnim izazovima u korišćenju. Kiseline se dele na AHA, BHA i PHA odnosno alfa, beta i polihidroksi kiseline kao i na kozmetičke i dermatološke.

 

ALFA-HIDROKSI KISELINE (AHA)

Najzastupljenije AHA kiseline u kozmetičkim proizvodima su glikolna, mlečna, limunska, bademova poznatija kao mandelna, odnosno Mandelic, a u poslednje vreme jabučna odnosno Malic i vinska odnosno Tataric. Glikolna kiselina svakako je najzastupljenija iz AHA grupe jer ima izraženije dejstvo usled manje veličine molekula koji imaju veću prodornost u kožu i tako, uslovno rečeno, obezbeđuje brze i vidljivije rezultate. U kozmetičkom proizvodu koristi se u koncentraciji do 10 odsto, Ph vrednosti 3,5 – 4. Ovde je važno izdvojiti mišljenje Naučnog komiteta za kozmetičke proizvode Evropske komisije na temu bezbednosti alfa hidroksi kiseline koje zaključuje da preparacije sa glikolnom kiselinom različite koncentracije i Ph vrednosti mogu da povećaju oštećenje kože izazvano nezaštićenim izlaganjem suncu. Sa druge strane, mišljenje Cosmetic ingredient review expert panela objavljeno u Međunarodnom žurnalu toksikologije iz 2017. godine potvrđuje bezbednost AHA kiselina u kozmetičkim proizvodima dok američka Federalna komisija za hranu i lekove obavezuje proizvođače proizvoda sa AHA kiselinama da navedu upozorenje o mogućem UV oštećenju i instrukciju o upotrebi proizvoda za zaštitu od sunca.

Sa druge strane, usled veće molekulske veličine, pa samim tim i blažeg delovanja, te sekundarnih efekata kao što je to hidratacija, druge kiseline, a pre svega mlečna, sve češće se sreću kao kiseline izbora proizvođača i potrošača. Naravno, i druge prethodno pobrojane kiseline ostvaruju relativno slične efekte, ali svakako treba imati na umu da najviše dokaza o efikasnosti postoji za glikolnu i mlečnu kiselinu.

 

BETA-HIDROKSI KISELINE (BHA)

Beta hidroksi kiseline, odnosno salicilna kiselina, deluju po istom principu kao i AHA kiseline. Ipak, kao rastvorljiva u masnoćama te zbog manje molekulske veličine zauzela je posebnu ulogu kod tretmana i nege masne kože, kao i one sklone bubuljicama. Takođe, zbog svoje strukturne bliskosti acetilsalicilnoj kiselini, odnosno aspirinu, imaju protivupalno i antiseptičko delovanje pa su pogodne i za osetljivu kožu. Efektivne koncentracije su jedan i dva odsto, obično Ph vrednosti ispod četiri iako postoje pojedini podaci koji govore da BHA ima dejstvo i na većim Ph vrednostima. Salicilna kiselina, za razliku od glikolne, ne demonstrira povećanu osetljivost kože na sunce što ne menja potrebu za adekvatnom upotrebom proizvoda za zaštitu od sunca tokom korišćenja kiselina.

 

POLI-HIDROKSI KISELINE (PHA)

Ovu grupu čine laktobionska kiselina i glukonolakton čija je efikasnost uporediva sa drugim AHA, ali uz manji iritacijski potencijal, tako da su svoje mesto našle i u tretmanu kože sklone rozacei i psorijazi, ali i posle dermatoloških procedura. Ove kiseline takođe poseduju antioksidativno i hidrantno dejstvo te smanjuju enzimsku razgradnju elastičnih vlakana stoga polako zamenjuju mesto drugih AHA kiseline.

 

DERMATOLOŠKE KISELINE

Iste vrste kiselina koriste se u dermatološkim proizvodima i tretmanima kao i u kozmetičkim. Razlika je u koncentraciji i Ph vrednosti proizvoda. Dermatološki pilinzi uglavnom su od 20 odsto pa do 70 odsto koncentracije kiselina dok Ph vrednost često može da bude i ispod jedan, što piling čini neuporedivo jačim u odnosu na bilo koji iz klasičnog kozmetičkog proizvoda. Dermatološki pilinzi po jačini dele se na površinske, poluduboke i duboke. Period oporavka može da traje od svega par dana uz minimalne propratne efekte pa do 21 dan kada se tretirano područje previja usled znatnog ali kontrolisanog oštećenja tretirane kože. Važno je napomenuti da se najveći broj studija koje govore o pozitivnom delovanju kiselina na kožu u stvari se odnose na dermatološke pilinge i dermatološke preparate na bazi kiselina, usled koncentracije i Ph vrednosti koja nije dozvoljena u slobodnoj prodaji. Poluduboki i duboki pilinzi ostvaruju izuzetne rezultate dok je za površinske potrebno višestruko ponavljanje tremana kako bi se dobili optimalni rezultati. Ovi pilinzi moćno su sredstvo u uklanjanu znakova foto-oštećenja odnosno starenja kože, akni, ožiljaka, pigmentacija, a delimično i strija. Efikasnost ovih pilinga uslovljena je i stručnošću lica koje ih preimenuje odakle su ponekad dramatične razlike u efikasnosti.

 

NAČIN PRIMENE I MERE PREDOSTROŽNOSTI

Kao i kod svih visoko aktivnih jedinjenja treba obratiti pažnju na koncentraciju, frekvenciju upotrebe i preparaciju. Kada se govori o koncentraciji, uvek treba početi sa niskim, odnosno pet odsto za AHA i jedan odsto za BHA. U zavisnosti od potrebe i reakcije kože, koncentracija se može postepeno povećavati do deset odsto za AHA i dva odsto za BHA. PHA se najčešće koriste u koncetraciji od 10 do 15 odsto. Ovaj proces zahteva strpljenje i treba uvek tražiti balans između podnošljivosti i efikasnosti. Što se tiče frekvencije, kiseline se uvek uvode postepeno. Koriste se jednom dnevno i to uveče, dok na osetljivoj i reaktivnoj koži treba početi primenu svako drugo veče. Frekvencija se može povećati na svake četiri nedelje. Maksimalna je dva puta dnevno, ali do ovakve učestalosti treba da prođe bar nekoliko meseci adaptacije, a često i duže. Na kraju treba obratiti pažnju na preparaciju, odnosno formulaciju. Naime, kremovi imaju veću popustljivost u kožu nego vodeni proizvodi, dok alkoholni rastvori ili proizvodi sa glikolima kao pojačivači popustljivosti mogu da ispolje jače dejstvo. Ukoliko je proizvod takođe formulisan sa antioksidanisma i umirujućim jedinjenjima, može da pomogne podnošljivosti proizvoda. Bez konsultacije sa stručnim licem ne treba kombinovati više proizvoda sa kiselinama jer se ovo čini vrlo čestim razlogom iritacije. Nekada i proizvodi za pranje kože sadrže kiseline te i ovo treba uzeti u obzir.

 

m.a.p